Користећи народни језик пун украса и кованица на којима би јој и озбиљнији, „већи“ писци завидјели, Бањалучанка Јованка Милошевић (1878-1937)  упамћена као велики хуманитарни радник (основала је Коло српских сестара, волонтирала у Црвеном крсту) и мајка прослављеног академика и музичког педагога Владе Милошевића, написала је роман који говори о аустријској анексији, политичкој и економској ситуацији, миграцијама и борби нашег народа за слободу која путем реченице (лајт мотива) „Ево их иду“ излази из уста главног лика, „старог четника“ Станише, чији је једини сан да се врати у родно село.

Кроз путовање старог брачног пара, Аксла и Беатрис, те њихових сапутника, изгубљених у потрази за сопственом прошлошћу, Ишигуро се бави темама заборава и сјећања, као и суочавања с ужасима рата и повредама блиских особа.

*Нобелова награда за књижевност

Наставак култног и награђиваног романа „Убити птицу ругалицу“. У њему се јунакиња познате приче, дјевојчица Скаут, појављује у одраслој доби. Изводећи поново на позорницу незаборавне ликове из првог романа, ово дјело савршено хвата психу једне младе жене усред болног, мада неопходног израњања из илузија о прошлости.

Кроз 13 поглавља роман прати ритам природе и догађаје у енглеском селу током 13 година, док ударни таласи једне трагедије и даље потресају њену позорницу. Награда Коста за најбољи роман.