Према ријечима проф. др Ранка Поповића, Шантић (1868 – 1924) је … пјесник посвемашњег Божјег присуства, он и прољетну њиву умије да осјети опјева као храм, јер зна да ни сјетве, ни жетве, ни плода не бива без Оца Небеског. Његов доживљај свијета је литургијски, можда најизразитији у свеукупном модерном српском пјесништву.
Прва књига снимљена у студију Специјалне библиотеке спој је пјесама и поетске прозе у којој ауторка говори о човјеку и човјечности, племенитости и љубави…
Трећа збирка младог пјесника из Требиња који своје упориште налази у традицији, философији и православљу, а посебан је по кованицама, попут оне из наслова.
У четири циклуса – Пјесме и људи, Сиви праменови тишине, Прилог вечери без саговорника и Нема добре пјесме пјесникиња се бави самоспознајом, свијетом који је окружује…
Јеитсово пјесништво је космополитско, са упориштем у хеленској и византијској симболици, истовремено дубоко везано за ирско тло и келтску традицију, као и за непосредне актуелности времена у којем је живио.
*Нобелова награда за књижевност
Дијалекатска поезија која чува говор Баније.
Ристо Кременовић живио је само 21 годину. Као дио некадашње бањалучке и југословенске књижевне сцене и, по ријечима стручњака, један од најталентованијих пјесника из такозваног крајишког пјесничког круга, за живота је објавио 51 пјесму. У књизи „Смрт своју преболео” породица Кременовић је након више од пет деценија и тачно 63 године од објављивања прве Ристине пјесме “Јабучица”, одлучила да књижевној јавности понуди и друге пјесме које су сачуване у ауторовој ђачкој свесци.