Збирка пјесама и прича разнолике тематике, насталих током дужег периода времена, од дјетињства ауторке до данас. Борка је глас слијепих људи и хроничар времена у ком живи.
Поезија
Између вјечности и тренутка
Млада пјесникиња из Српца, Лидија Ножанић је у збирци „Између вјечности и тренутка“ проговорила озбиљним пјесничким језиком, те се читаоцу на моменте чини да је ријеч о много старијем аутору чији је опус пјесмама махом родољубив, његошевски и искрен.
Кô некад у 8
Пјесме Јована Дучића, Алексе Шантића, Душка Трифуновића, Сергеја Јесењина, Пере Зупца, Матије Бећковића, Владислава Петковића Диса и других читају млади глумци Позоришта Дис.
Маглене вибрације
Збирка пјесма „Маглене винбрације“ представља интимну исповијест ауторке и састоји се од 23 пјесме и једног разговора. У збирци се издваја више тематских цјелина – о одрастању, о новим свјетовима који се отварају са зрелошћу, о љубави, о стварању.
Мој отац умире у поезији
Пјесме у књизи „Мој отац умире у поезији” нуде нам један искрен и дирљив портрет губитка, али истовремено и портрет свега онога што стоји насупрот том губитку, што му претходи и што има снагу да га надживи, било у сјећању, било у малим радостима свакодневице.
Музичка виљушка
За потребе едиције“Један писац, једна књига“ Мирко Вуковић начинио је избор уз свог богатог опуса, назвавши симболично књигу „Музичка виљушка“ јер се звучном виљушком уштимава музички инструмент. Музички инструмент у овом би случају било његово цјелокупно дјело, па је звучна књига обухватила рефлексивну и религиозну, затим љубавну поезију, пјесме о Косову и пјесме за дјецу и младе…
На својој земљи
Према ријечима рецензента, Горана Дакића „Њен невелики опус чине пјесме љубавне, пјесме рефлексивне и пјесме које зрцале необичним родољубљем. Много је у тим стиховима сјеновитих предјела у којима постоји тек једно – сумња. Игра сјенки у поезији Јованке Савановић открива античку игру у којој се смјењују супротности творећи једно…”.
Нити живог ткања, одабане пјесме и мисли
Поред пјесама из истоимене збирке, садржи и досад необјављене пјесме ауторке, али и мисли, рефлексије и афоризме из књиге „Мисли моје неспутане“.
Као кичма кроз ову збирку, питку и разумљиву сваком читаоцу, провлачи се истина о смислу живота у бесмислу времена.
Нормале
Слађана Шимрак пјева у најбољем маниру женског писма, али с друге стране, представља нам и аритметичку средину свакодневног и вјечног, пролазног и непролазног, рационалног и емотивног.
Облаци су ти границе
Према ријечима рецензента Тоде Николетића, евидентно је да Аднан пише младалчки и да је вријеме на његовој страни. Односно, да је најважније … да се у његовом поетском опусу може наслутити песник. И поред тога што је лако уочити његов песнички укус, његове узоре, Аднан кроз своју ерудитивност слика сопствени лик. Стихом нам потврђује да је она реткост свог поднебља о којој ће се тек чути.
Одабране песме
Према ријечима проф. др Ранка Поповића, Шантић (1868 – 1924) је … пјесник посвемашњег Божјег присуства, он и прољетну њиву умије да осјети опјева као храм, јер зна да ни сјетве, ни жетве, ни плода не бива без Оца Небеског. Његов доживљај свијета је литургијски, можда најизразитији у свеукупном модерном српском пјесништву.
Оковани снови у огледалу вјечности
Прва књига снимљена у студију Специјалне библиотеке спој је пјесама и поетске прозе у којој ауторка говори о човјеку и човјечности, племенитости и љубави…