Добри дух Бранка Ћопића окупио је неке од најбољих домаћих писаца (њих четрнаест) у јединствену књижевну дружину. Пишући о својим магарећим годинама саставили су збирку испуњену најразличитијим авантурама, проблемима и невољама јунака које дрма пубертет, први пут се заљубљују, не знају шта ће са собом па упадају у невоље, одлучују да побјегну од куће и да се никада, баш никада више не врате у школу.

Приредио Вуле Журић.

*Великић, Видојковић, Пантић, Баздуљ, Ђурђевић, Арсић, Кузмановић, Раичевић, Војнов, Пеневски, Журић, Карајлић, Стојиљковић, Кецмановић

Кроз 28 прича, писац нас води у своје родно село и дјетињство, те живо описује догађаје несташног дјечака Бјелана, који нагло одраста у 12 години живота, када добија своје прве праве наочале, и када му отац због болести одлази на дужи период у болницу. Од тог тренутка ништа није било као прије, али главни протагониста не губи свој весели дух који само дјеца посједују и која упркос помрачењу у свему виде трачак наде, трачак сунца.

Домановић, творац српске сатиричне приповијетке, прецизним је кистом осликао све нијансе нашег менталитета. Приче „Вођа“, „Данга“, „Страдија“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ актуелне су и данас, вијек од њиховог настанка.

Буњин приповиједа о пропасти племства, декаденцији царске власти, биједи сељаштва. „Сунчаница“, по којој је Никита Михалков снимио истоимени филм, прича је о пролазности и пропадању. Осим ње, ту су и приповијетке „Чангови снови“, „Ноћ“, „Божје дрво“ и друге.

*Нобелова награда за књижевност