Збирка пјесама и прича разнолике тематике, насталих током дужег периода времена, од дјетињства ауторке до данас. Борка је глас слијепих људи и хроничар времена у ком живи.
Збирка пјесама и прича разнолике тематике, насталих током дужег периода времена, од дјетињства ауторке до данас. Борка је глас слијепих људи и хроничар времена у ком живи.
Млада пјесникиња из Српца, Лидија Ножанић је у збирци „Између вјечности и тренутка“ проговорила озбиљним пјесничким језиком, те се читаоцу на моменте чини да је ријеч о много старијем аутору чији је опус пјесмама махом родољубив, његошевски и искрен.
Пјесме Јована Дучића, Алексе Шантића, Душка Трифуновића, Сергеја Јесењина, Пере Зупца, Матије Бећковића, Владислава Петковића Диса и других читају млади глумци Позоришта Дис.
Збирка пјесма „Маглене винбрације“ представља интимну исповијест ауторке и састоји се од 23 пјесме и једног разговора. У збирци се издваја више тематских цјелина – о одрастању, о новим свјетовима који се отварају са зрелошћу, о љубави, о стварању.
За потребе едиције“Један писац, једна књига“ Мирко Вуковић начинио је избор уз свог богатог опуса, назвавши симболично књигу „Музичка виљушка“ јер се звучном виљушком уштимава музички инструмент. Музички инструмент у овом би случају било његово цјелокупно дјело, па је звучна књига обухватила рефлексивну и религиозну, затим љубавну поезију, пјесме о Косову и пјесме за дјецу и младе…
Према ријечима рецензента, Горана Дакића „Њен невелики опус чине пјесме љубавне, пјесме рефлексивне и пјесме које зрцале необичним родољубљем. Много је у тим стиховима сјеновитих предјела у којима постоји тек једно – сумња. Игра сјенки у поезији Јованке Савановић открива античку игру у којој се смјењују супротности творећи једно…”.
Поред пјесама из истоимене збирке, садржи и досад необјављене пјесме ауторке, али и мисли, рефлексије и афоризме из књиге „Мисли моје неспутане“.
Као кичма кроз ову збирку, питку и разумљиву сваком читаоцу, провлачи се истина о смислу живота у бесмислу времена.
Слађана Шимрак пјева у најбољем маниру женског писма, али с друге стране, представља нам и аритметичку средину свакодневног и вјечног, пролазног и непролазног, рационалног и емотивног.
Према ријечима рецензента Тоде Николетића, евидентно је да Аднан пише младалчки и да је вријеме на његовој страни. Односно, да је најважније … да се у његовом поетском опусу може наслутити песник. И поред тога што је лако уочити његов песнички укус, његове узоре, Аднан кроз своју ерудитивност слика сопствени лик. Стихом нам потврђује да је она реткост свог поднебља о којој ће се тек чути.
Према ријечима проф. др Ранка Поповића, Шантић (1868 – 1924) је … пјесник посвемашњег Божјег присуства, он и прољетну њиву умије да осјети опјева као храм, јер зна да ни сјетве, ни жетве, ни плода не бива без Оца Небеског. Његов доживљај свијета је литургијски, можда најизразитији у свеукупном модерном српском пјесништву.
Прва књига снимљена у студију Специјалне библиотеке спој је пјесама и поетске прозе у којој ауторка говори о човјеку и човјечности, племенитости и љубави…
Јеитсово пјесништво је космополитско, са упориштем у хеленској и византијској симболици, истовремено дубоко везано за ирско тло и келтску традицију, као и за непосредне актуелности времена у којем је живио.
*Нобелова награда за књижевност